Ova knjiga istražuje poučavanje kulture i civilizacije u nastavi stranih jezika u Hrvatskoj. Pri tome se udžbenik stranog jezika sagledava kao mjesto na kojemu se susreću kulture ciljnog jezika i kultura korisnika udžbenika. U središtu zanimanja suosnovnoškolski udžbenici  njemačkoga jezika koji odražavaju slike strane i vlastite kulture. Razvoj i promjene u tim slikama stranog i vlastitoga od kraja Drugoga svjetskog rata do danas interpretiraju se u kontekstu društevno-povijesnih mijenja, razvoja glotodidaktičke teorije te nastavnih programa za strane jezike. Na tim spoznajama formuliraju se zahtjevi i preporuke koje bi udžbenik stranog jezika trebao slijediti kada ima za cilj razvijati interkulturalnu kompetenciju učenika.

Knjiga se obraća ponajprije budućim i već djelatnim stručnjacima za nastavu stranih jezika, a ujedno daje poticaje i za daljnja znanstvena istraživanja udžbenika stranih jezika kojih u našoj glotodidaktičkoj tradiciji zasada nema dovoljno.