"Majka Petera Handkea bila je nevidljiva žena. Celog života, koji je zahvatao nacističku eru, rat i posleratnu potrošačku ekonomiju, borila se da ne pokazuje osećanja, samo da bi stigla do strašnog zaključka: „Uopšte više nisam ljudsko biće.“ U nesreći obično postoji želja da se iz nje izađe, dok je nesreća Marije Handke bila totalna, nesreća bez želja, koja ju je mogla odvesti jedino ka samoubistvu. U 51. godini ubila se prekomernom dozom tableta za spavanje. Nekoliko nedelja po njenoj smrti, Peter Handke počinje da beleži ono što zna, ili misli da zna, o svojoj majci, da ispisuje stranice o njenom životu i smrti pre nego što ga prevladaju „krajnja potreba za saopštavanjem i krajnja onemelost“. Pa ipak, iskustvo neizrecivog, koje označava tugu i ljubav, leži u srcu ove kratke i duboko potresne knjige, možda najboljeg dostignuća velikog savremenog pisca."